Дејан Комненовић, дипл. економиста
Приказом гајења смокве у 32. прилогу о пољопривреди, заокружујемо прву трећину серијала о СРБЗЕМ-у.
Назнаке студије случаја гајења смокве у српским земљама су тема из традиције. Далмација јесте српска земља, али се смоква гаји одвајкада и у Војводини и Шумадији, на пре свега породичним газдинствима. Археолошки налази у Чешкој говоре да се смоква плантажно гајила пре проналаска пшенице.
Приступни фондови српских интеграција су нам данас подједнако потребни као и топови 1912. године на почетку ратова за ослобођење и уједињење. Бескаматну пољопривредну банку или СРБЗЕМ банку, по узору на ГЕНЕКС банку, како је коментарисао један од наших читалаца, чине управо бескаматни инвестициони фондови као облик вертикалне интеграције „од њиве до трпезе“. Обједињавање и ослобађање од савремене окупације или нестанак – избор је пред нама.
Гајење воћа које има високу тражњу и високу цену је интересантна опција.
Смоква се ретко гаји плантажно у Србији, али се то може успешно радити. Уобичајено се сади уз породичне винограде као и друго слично воће погодно за сушење. Цена килограма свежих плодова се креће од 800,00 до 1.550,00 динара, просечно 900,00 динара. У јуну, кад започиње берба, цена је 10 евра за килограм, а бере се сваки трећи дан током јула, августа, септембра, па све до мразева у октобру.
На хектар се сади 333 саднице уз просечан очекивани принос од 35 килограма по стаблу односно 11.655 килограма. Принос је дакле сличан приносу шљиве са том разликом да се берба простире на четири месеца што захтева посвећеност читаве породице.
Температуре испод 15 степени Целзијуса су опасност од измрзавања смокве током зиме, а током лета изостанак наводњавања доводи до пуцања плодова. Резидба је нужна у континенталним условима гајења. Свако стабло се мора прегледати и неговати.
По хектару је добродошло ђубрење од око две тоне минералног или 10 тона стајског ђубрива. Варијабилни трошкови чине око трећине прихода. Највише се тичу бербе.
Инвестициони фонд бескаматне пољопривредне банке СРБЗЕМ-а намењен егзотичном воћу може да утиче на развој оваквих врста запостављених производњи и донесе значајне приходе кроз организовање репро-целина „од рала до астала“.
То да се од гајења смокве са једног хектара постигне приход од 110 хиљада евра, могуће је само под условом постојања малопродајне мреже СРБЗЕМ-а у свим српским земљама.
Руски национални агро кластер је под називом РОСЗЕМ формиран 2008. године.
Да би се данас достигао адекватан ниво државне интервенције у пољопривреди Србије, по препорукама из „теореме паукове мреже“ Николаса Калдора из 1934. године, нужно је основати бескаматни инвестициони фонд који би се бавио и узгојем смокава. Субвенције по ЕУ директивама су недовољне.
Објективне препоруке струке и науке, како у сфери технологије, тако и у сферама финансија и тржишта, политичка елита у Србији не поштује већ 80 година.