Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 31. прилогу дајемо смернице студије случаја производње сунцокрета.

Као и код пшенице и у случају сунцокрета је дошло до пада откупних цена. Уколико се овако настави и на откупу соје и кукуруза, дочекаћемо комплетан колапс домаће производње хране.

За сунцокрет у Србији је карактеристична стално присутна нижа цена откупа у односу на околна тржишта. Прошлогодишња цена сунцокрета на тржишту фјучерса је била за око сто евра виша од откупне цене. Договорена откупна цена са дотацијама министарства је потписана на 73 динара, а крајња тржишна цена је изашла на 82 динара.
Овогодишња откупна цена у Србији (у Бугарској на нивоу 52 динара) понуђена у време почетка жетве, од стране „Уљарица Бачка“ као једног од највећих откупљивача сунцокрета, је 37 динара за килограм, плус ПДВ. Откупна цена је, дакле, преполовљена у односу на прошлу годину и расте због незадовољства произвођача.

Цена коштања производње сунцокрета је око 60 динара. Произвођачи сунцокрета су у губитку за трећину уложеног новца. Како спречити осцилације откупних цена хране ?

Начин да примарни робни произвођачи контролишу цену откупа и профит је заокруживање производње – од њиве до трпезе. За такво решење је неопходно основати бескаматну Пољопривредну банку Србије, која не би имала камату као гарантовани приход, већ би делила профит са пољопривредницима из реалне привреде.

Бескаматна пољопривредна банка не би могла да опстаје без профита. Њено постојање би значило враћање профита и у производњу сунцокрета. Губитака, као 2024. године, не би било. Инвестициони фонд за сунцокрет бескаматне Пољопривредне банке Србије као врх вертикалне интеграције од њиве до трпезе, могао би да обезбеди плате портфолио менаџера и аналитичких одељења само из профита. Недостајућу стручност пољопривредника око финансија и тржишта, надоместила би бескаматна пољопривредна банка. Таквој банци постоји посвећен посебан чланак у овом серијалу.

Просечан приход са хектара земљишта у Србији би могао да буде око 30 хиљада евра уз заокруживање репродуктивних целина од рала до астала. Само недобронамерни могу бити против залагања за такво стање ствари као реално изводљиво. Изводљиво је јер толики просечан приход имају власници малопродајних ланаца (страни и домаћи) који се баве и робном пољопривредном производњом.

Подразумева се да би уз бескаматну пољопривредну банку брзо настали неки нови ГЕНЕКС, ЦЕНТРОПРОМ, индустријски пољопривредни комбинати, али у сувласништву примарних робних произвођача као акционара. Бескаматна пољопривредна банка би емитовала и трговала задружним акцијама.
Све док се таква политичка стратегија развоја не успостави, имаћемо колапс домаће робне производње хране и раст увоза.