Драгован Лазаревић
На старом игралишту „Шумадинца“, на коме је доцније засађено 88 стабала за друга Тита, игра се комшијски дерби са „Првим српским устанком“ из Орашца.

У центар села слегао се цео Стојник, нерадни је дан и празник 7. јул Дан устанка и Ивањдан биљобер, сеоска заветина.

Публика скаче, ларма, труби... урла, витла моткама и рогуљама, прети судији Спасоју из Копљара да га бије, помиње му и даљу фамилију, све до аскурђела и белих пчела.

Радује се бучно сваком потезу браће Шундић и браће Ћировић, учитеља Лазаревића, непрелазног штопера Рибца... Вољени клуб бодре и песмом - Шумадинац коло везе, појешће вас као мезе!

Ми, дечурлија сакупљамо лопте из Љубе Геговог и баба Којаниног кукуруза и Шарчевића винограда. Навијамо, дерњамо се ко ушкопљени јарац, галамимо као варошки биров Куза.

На полувремену, секретар Партије Миша бесплатно дели партијски орган „Комунист“. Многи га гледају са презиром.

Рајко Таћи легао на ледину, дохватио „Комунист“ и почео да га листа од позади.На крају га гадљиво баци у траву: -Јебеш ове новине, нема ништа о спорту!

Игралиште је давно пресељено у Гај, "Шумадинац" се домогао Шумадијске зоне.

Старо игралиште, као парк, враћено старим власницима земље, одузете после рата.

Мој друг Слободан Јовановић на њему гаји 82 стабла за почившег маршала.

Шест се осушило.