еС
На мејл нашег портала добили смо занимљив текст Аранђеловчанина Радована Б. Милића, који живи и ради у Словенским Коњицама у Словенији. Вашој пажњи препоручујемо да сазнате нове чињенице о доношењу Турског устава Кнежевине Србије.
Поштовани уредниче еСварности, уважени Аранђеловчани: Архивски фонд Constantinopolj 1828 - 1839 непознат историјској јавности Србије, отвара нове погледе на добијање независности кнежевине Србије од османског царства. Како је кнез Милош доживео овај устав, сазнање је које вреди поделити са вама.
Срдачан поздрав из Словенских Коњица - Словенија.
Историјско откриће у Бечу: Депеше из 1838. откривају праву позадину настанка „Турског устава“ за Србију
Беч/Аранђеловац/Словенске Коњице
Током истраживања у Националном архиву Аустрије, у фонду Constantinopolj 1838, пронађен је досије дипломатије Хабзбуршке монархије који баца ново светло на околности доношења Хатишерифа из 1838. године, познатог у Србији као „Турски устав“. Ово откриће представља један од највреднијих докумената о српској историји 19. века пронађених у последњој деценији.
У питању је серија депеша које је аустријски представник у Цариграду, барон де Штурмер, слао кнезу Метерниху у Бечу. Документи датирају из децембра 1838. и садрже детаљне описе дипломатских преговора Русије, Османског царства, Аустрије, Британије и Француске око уставног уређења Кнежевине Србије.
Русија и Порта главни креатори уставног решења
Откриће потврђује да је руски посланик у Цариграду одиграо пресудну улогу у убрзању и финализацији уставног акта. У депешама се недвосмислено наводи да је руска дипломатија „постигла потпун успех“, те да је одмах по добијању текста Хатишерифа извештај послат у Санкт Петербург специјалним куриром.
С друге стране, Порта је описана као „одлучна и чврста“, вољна да потпуно контролише процес одобравања устава и да не попушта под притисцима западних сила.
Ова комбинација руских иницијатива и турске одлучности показује да је српско уставно питање решавано у оквиру геополитичке равнотеже две велике силе, а не унутрашњом српском политичком вољом.
Британија и Француска - дипломатски губитници
Један од најзанимљивијих делова пронађених докумената јесте отворена констатација да су Британија и Француска у српском питању доживеле „прави пораз“. Њихови покушаји да утичу на уставно решење Србије наилазили су на отпор Порте и били потиснути успехом руске дипломатије.
Из Државног архива у Бечу - кутија са кључним документима о доношењу Турског устава
Британски амбасадор лорд Понсонби описан је као отворени противник руског утицаја, а депеше откривају да је у сваком руском успеху видео „нови разлог за нетрпељивост“.
Ово откриће потврђује познату историјску чињеницу: Србија је у 19. веку представљала једно од кључних жаришта супарништва великих сила.
Како је кнез Милош доживео устав?
Посебно су вредни делови извештаја у којима се процењује реакција самог кнеза Милоша Обреновића. Према аустријским документима: већина народа би нови устав дочекала са одобравањем, али је кнез Милош „видевши да су му наде изневерене“ очекивано незадовољан, и постојала је бојазан да ће покушати да окупи своје присталице и супротстави се новом поретку. Историјски гледано, ова процена се показала тачном. Само неколико месеци касније, после низа конфликата са Саветом, кнез Милош је био принуђен на абдикацију.
Зашто је ово откриће важно?
Ови документи представљају:
- најпотпунији познати страни опис настанка Турског устава;
- директан увид у односе Русије, Порте и Србије у пресудном тренутку;
- потврду да је Србија устав добила као резултат међународне дипломатије, а не унутрашњег консензуса и
- редак дипломатски доказ о прогнозама пада кнеза Милоша.
Истраживање доказује да је крај 1838. године био један од најодлучнијих тренутака у развоју модерне Србије, тренутак у којем је међународна политика директно утицала на облик државне власти и структуру будућег политичког система.
Истраживач који је документе открио
Документе је у Националном архиву Аустрије пронашао Радован Б. Милић, истраживач српског порекла који живи и ради у Словенији. Током истраживања у фонду Constantinopolj 1838 у условима строго ограниченог приступа због пандемијских мера без могућности копирања или електронског приступа - 2022. године, Милић је ручно фотографисао материјал, Његова даљa обрада докумената (транскрипција, превод, филолошка анализа и историјско-критичка интерпретација) представља значајан допринос: савременој српској историографији, изучавању односа Србије и Великих сила и реконструкцији дипломатских процеса који су обликовали уставну еволуцију Србије.
Ово откриће показује да важна историјска открића могу настати и изван институционалних истраживачких центара захваљујући истрајности и научној радозналости појединаца.
Закључак
Пронађене депеше из 1838. године нису само архивски документ, оне су нови извор за разумевање настанка модерне српске државе. Ово откриће показује да се истина о кључним моментима наше прошлости често не налази у уџбеницима, већ у дубинама страних архива, тамо где дипломатске руке великих сила откривају право лице историје.
Info:
Slovensko srbsko kulturno humanitarno društvo „Srečanje“
Slovenske Konjice
Slovenija