Текст: ДТ
Фото: Синиша Живковић
Двочлано сестринство манастира Вољавче Рудничке половином ове године на оригиналан начин употпунило понуду ове светиње, ручном производњом првих количина ликера, изузетног укуса, од различитог воћа, поврћа и аутохтоног биља.
Пажњу бројних посетилаца манастира Вољавча, који по предању потиче из 11. века и обновљен је 1430. године, од јуна ове године привлачи и понуда различитих врста ликера. Настојатељица манастира Вољавча монахиња Евгенија и искушеница Милица, обе инжењери технологије, успеле су да произведу ликере са јединственим укусом, користећи традиционалне рецептуре.
За посетиоце сестринство манастира организује послужење и дегустацију како би пробали природну манастирску ораховачу, ликер од коприве, руже, шљиве, вишње, краставца, јабуке, зове, ароније, меда или нане. Уз свакодневна послушања и молитве, захтеван посао ручне производње ликера као да је додатно мотивисао малобројно сестринство да манастир чине сваког дана све привлачнијим и за туристичке посете.
Прва српска нововремена влада – Правитељствујушчи совјет имао је 1805. године укупно шест чланова – попечитеља (илити данашњих министара). Председник је био Прота Матија Ненадовић, а чланови су били: Јаков Ненадовић, Јанко Катић, Миленко Стојковић, Лука Лазаревић и Милан Обреновић. Ето, на прагу 2015. годишњице совјетског заседања у Вољавчи, сигурни смо да нико од попечитеља, па ни данашњих министара, не би имао ништа против нове манастирске понуде – уникатне производње ликера.
Малобројно манастирско сестринство благодарно је свима који су помогли да производња ликера буде у складу са свим савременим технолошким и хигијенским стандардима, а посебну захвалност упућују Андреју Семикину, власнику Винарије „ПИК Опленац“ у Тополи, као и менаџменту и запосленима у тој реномираној винарији.
