М. Живановић
Јуче је у 98. години умро Раденко Лазаревић, доајен међу српским спелеолозима, професор неколико факулета и научних кућа, један од аранђеловачких великана.

Раденко Лазаревић је рођен у Стојнику, код Аранђеловца, 28. августа 1924. године. Дипломирао је на Природно-математичком факултету, одсек географија у Београду. Титулу доктора наука стекао је 1959. године. Професорску каријеру започео је на Шумарском факултету у Београду, а радио је и на Географском институту САНУ, Савезном извршном већу (водопривреда), Институту за шумарство на Природно-математичком факултету у Бањалуци.

Лазаревић је објавио томове књига о спелеологији, глациологији, картирању ерозије, истраживањима водне ерозије и клизиштима. Аутор је око 170 научних радова из ове области, а урадио је више десетина спелеолошких пројекта и студија. Захваљујући његовој привржености истражио је више од 100 пећина у Југославији и Србији. Посебну пажњу посветио је Рисовачкој пећини.

Раденка Лазаревића никада нису променила научна достигнућа и титуле. Остао је онакав какав је одувек био и каквог су га колеге, пријатељи и родбина познавали и уважавали. Био је благе нарави, добродушан и уздржан.

Последих година Раденко је живео у Земун Пољу, уз бригу ћерке Анђелке и неговатељице. До последњег дана Лазаревић је био активан, читао књиге и новине, али је слабије чуо.

Посебно је волео да се дружи са најближом фамилијом и био заговорник редовног окупљања. Лазаревић је покренуо иницијативу да се о фамилији Лазаревић из Стојника штампа монографија.

О лику и делу Раденка Лазаревића наш портал је писао у два наставка пре две године у рубрици «Аранђеловачки великани».

Раденко Лазаревић ће бити сахрањен у понедељак, 30. маја, на Новом гробљу у Београду у 13,00 часова.