четвртак, 20 јун 2019

Живадин Стојановић Жис

*Прерушио се, али га је одао празилук, који је вирио. Јер, ни фрак није могао да га прекрије.
*Један трговац је у чесницу ставио 4, 99 динара.
*Пораз по пораз...И победисмо страх од победе.
* Ухватили су га тек када им је то дозволио. И када им га је показао.

Драган Тодоровић

Почетком 80-их година прошлог века Чампар Вукић, конобар у угоститељству „Буковичке бање“, из села Бање – чувено спадало, дебељушкаст, с главом некако шеретски нахереном у страну, наизглед лежеран и опуштен, кул лик што би данас рекли млади, ушушкан у јутарњем дебелом хладу ресторана код терасе хотела „Шумадија“, реши и да промоли граву кроз улазна врата према тераси. Гледао је пре неког времена, никог није било, а после попушене треће цигарете и попијене кафе можда је неко и дошао на чувену терасу у парку Буковичке бање.

Драган Тодоровић

Половином 80-их година прошлог века, чувени академски сликар Александар Алек Ђоновић, дугогодишњи и најуспешнији директор Смотре југословенске уметности „Мермер и звуци“ (имао изложбу и у седишту васколике америчке војне силе - Пентагону крај Вашингтона) радо је, осим у „Старо здање“ свраћао и под „Аркаде“, тада познатом рибљем ресторану.

МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности